ŠTA AKO…?

Nekako nam uspe da shvatimo ko smo u stvari ipotom živimo s tim zaključkom.
Eleonora Ruzvelt

Sunce je obasjavalo mladog čoveka koji je stajao na praz-nom parkiralištu. Nije bilo ni daška vetra, a crni asfalt bio je lepljiv i mekan dok se predavao vrelini popodneva, koja mu je udarala u lice poput užarene peći. Morao je da dođe ovde, do telefonske govornice, jer je bio izvan grada, a ovaj poziv je mo-rao da ide preko centrale.
Tokom godina, bezbroj puta zvao je roditelje na njihov tro-šak, ali ovog puta bilo je potpuno drugačije. Ovog puta, naložio je operateru na centrali da ne propusti da naglasi da je osoba koja zove „doktor“, a ne „gospodin“. Kako je čudno bilo čuti ono „doktor“ ispred svog imena kad se s druge strane žice javio njegov otac. „Doktor Sin“ zvao je „doktora Oca“, bio je to uspeh osvajan dugo i s mukom. Tačnije, punih jedanaest godina. Tri stotine sati fakultetskog kredita, desetine hiljada pročitanih i naučenih stranica, i stotine noći tokom kojih se pripremao za skoro isto toliko testova i ispita. Bile su tu i milje pešačenja od udaljenih parkirališta do bolnice u kojoj su studenti, stažisti i specijalizanti bili „hrana za pse“. Odnedavno, bili su to meseci trpljenja neizbežnog, jetkog zadaha urina zasićenog Torazinom na psihijatrijskom odeljenju Veteranske bolnice – neki su je zvali i skladištem – u kojoj je provodio duge dane i još duže noći „lečeći“ (skladišteći) pacijente koji su svoj život provodili u tim hladnim i samotnim hodnicima.
Nimalo manje bolni, bili su tu dani, nedelje i meseci baktanja s najrazličitijim nesigurnim, „u emocionalnom pogledu zanimljivim“ profesorima, od kojih su mnogi bili samo Na-poleoni u belim mantilima koji su suviše žudeli da budu vlastodršci na svojim malim feudima. Kinjenje s njihove strane kulminiralo je u onoj nezaboravnoj završnoj godini, kad je išao hodnicima fakulteta i provodio vreme u bolnici, naoružan potpisanim pismom o prekidu studija, čikajući samo još jednog analno-retentivnog i moći gladnog mentora koji se pretvorio u mučitelja da mu kaže „bu“.
U