U vremenima kada je usavršavanje trenerske struke, ali i obrazovanje čitave rukometne populacije, jedini način opstanka u vrhunskom rukometu, literatura poput knjige legende jugoslovenskog rukometa Abasa Arslanagića “Najvažnija karika uspeha”, i više je nego dobrodošla. Čovek koji je postavio temelje jugoslovenske golmanske škole, koja se u decenijama iza nas profilisala kao praktično dominantna uz onu švedsku (skandinavsku), sakupio je svoja znanja na kraju svoje trenerske karijere i nesebično ih podelio sa rukometnom populacijom, mladim naraštajima trenera, ali i budućim generacijama koje stižu:

– Svi govore da je golman 50% ekipe, ali hajde da vidimo koliko je trener golmana bitan, koliko se uvažava, ima li 50% plate prvog trenera ekipe? Iza svih medalja jugoslovenskih, hrvatskih, srpskih, sto je golmani. U Atlanti je to bio Matošević, u Portugalu Šola, u Atini Losert. Tu su bili Bašić i mnogi drugi pre njih

– Ova knjiga ne služi samo trenerima golmana, već trenerima, uopšte. Napisana je prostim jezikom sa objašnjenjima, zašto se i zbog čeka radi nešto u trenažnom procesu. Nema naučnih teza, nema nepoznatih izraza, sve je običnim jezikom napisano sa iskustvima iz prakse. Kroz sve te vežbe sam i sam prolazio kao golman. Prikazujem jednu novu metodologiju rada u tehničkom delu. Kroz nju provlačim osnovni golmanski stav. Sve što radite, morate da radite iz njega. To je jako bitno naglasiti, jer današnji treneri nemaju nerava to da ispoštuju, pa je puno golmana sa neispravnim – širokim stavom, kada praktično nemate noge – kaže olimpijski šampion iz 1972. godine, koji je knjigu promovisao u gotovo svim republikama bivše Jugoslavije.