Gide [žid], André, francuski književnik (Pariz, 22. XI. 1869 – Pariz, 19. II. 1951). Puritanski odgojen u protestantskoj obitelji. Putovao je u Sjevernu Afriku, gdje se oslobodio puritanske moralne stege i spoznao svoju homoseksualnost. Afričko iskustvo izrazio je u proznoj poemi Zemaljska hrana (ili Plodovi) (Les Nourritures terrestres, 1897) i u autobiografskom romanu Amoralist (L’Immoraliste, 1902). Amoralist je prvi u nizu psiholoških romana, u kojem pisac izražava svoje moralne dileme, posebice dramatično iskustvo bračnog odnosa i isključivo platonske ljubavi prema ženi, koja je nadahnula mnoge njegove likove. U pripovijesti Uska vrata (La Porte étroite, 1909), ublaženoj osudi mistične težnje, ponovno pribjegava introspekciji. Uoči rata objavio je roman Vatikanski podrumi (Les Caves du Vatican, 1914), koji predstavlja tzv. amoralističku fazu Gideova stvaranja. Prethodeći Camusu, tematizirao je bezrazložni čin, acte gratuit. Roman Pastoralna simfonija (La Symphonie pastorale, 1919) razotkriva mehanizme samozavaravanja. Konflikt s Bogom i tradicionalnim ćudoređem te spolne nastranosti središnji su mu motivi. Pobuna njegovih osjetila, u početku stidljiva, pretvorila se u apologiju istospolne ljubavi (Corydon, 1923). Najambicioznija je Gideova knjiga roman Krivotvoritelji novca (Les Faux-Monnayeurs, 1925) i prvo djelo koje on smatra romanom.