Koka-kola kid – Frank Moorhouse [Frenk Murhaus]

Stanje proizvoda: vrlo dobro.

U Murhausovim pričama najpre se zapažaju dve važne pripovedačke osobine: izvanredna pripovedačka lakoća i prodorna percepcija savremenog života, koja se u pripovedačkom tkivu boji prizvukom ironijsko-parodijskih značenja. Kao mlad pripovedač koji zrelo nasleđuje moderan koncept pripovedačkog realizma iz pedesetih, oličen u umetnosti jednog Selindžera, ranog Apdajka i ranog Kepota, Murhaus govori o svetu kojem pripada i koji najbolje poznaje. Često je zbog toga njegov pripovedački glas u stvari glas mladog intelektualca i pisca, ironično izdvojen iz vladajućeg životnog pragmatizma društva obilja u kojem živi, koji u isti mah izražava životnu neprilagođenost kao moralni dug mladalačkim idealizma i levičarskim opredeljenjima.

Na kraju sednice presedavajući je rekao: I hteli bismo da zahvalimo Koka-koli što je ovaj seminar održan. To je zvučalo kao da je kazao: da nema Koka-kole ne bi bilo ni zagađenja. A onda je presedavajući pozvao Bekera da kao predstavnik Koka-kole izađe pred publiku. Oni su očekivali da će iz njegovih velikih američkih usta poteći dolari, a ne reči. Što se njega tiče, to je bilo sasvim na mestu. Samo o tome se govorilo.
– U čitavom svetu – počeo je Beker – na kompaniju Koka-kole gleda se kao na sinonim za … ah … odvratne američke pokvarene zube kod dece… – poneki smeh. Smeh je najbolji lek…. – tamo u Aziji studenti čak spaljuju tu biljku… i uzvikuju “američki imperijalizam”… i tako dalje …sve to želim samo da za sekund razmislim šta je Koka-kola…to je piće…đavolski prosto, bezalkoholno piće…nije to Šerman…napalm-bomba…nije, do đavola, ni politički sistem, to je bezalkoholno piće.