Isječak djela:

Od mnogih naših putnika pred nama je jedan naročite vrste, slikar i pisac, pisac i novinar, savremen jugoslovenski čovek, savremenih shvatanja i pogleda, budne pažnje i oštra oka.

Kad se poznati slikar i darovit, popularni karikaturista >>Po- litike javio kao pisac, mnogi je čitalac bio iznenađen pojavom ovog umetnika koji ume »u dvije brazde da ore«. Ja se, pravo da kažem, nisam tome mnogo začudio. On je rodom iz Konjica, mesta iznad kojeg se BH-zemlja naglo prelama u svoju drugu, mediteransku i, kako mnogi misle, bolju polovinu; dakle Hercegovac, a za Hercegovce je reč veliko iskušenje kome oni teško mogu da odole. U svakom od njih živi potencijalan pisac ili bar usmeni pripovedač. Tome iskušenju podlegao je verovatno / Zuko Džumhur kad je osetio potrebu da od majstorskog crtačkog prikazivanja prede na pismeno kazivanje. A time je, hteo – ne hteo, primio i sve teškoće koje pisana reč neminovno nosi sa sobom, i sve rizike spisateljskog posla.

Prva pomisao koja se javlja pred ovom prozom jeste: da će autorov stil morati imati nešto od njegove crtačke veštine. I ta pomisao ne vara. I ovde linija, gola i tvrda, polazi sa neočekivane tačke, ide pravo i kruto, čini vam se da će tako i u tom pravcu ići do unedogled, ali se odjednom negde lomi i neočekivano zakreće kud nikad pomisao ne bi. Tako dobri karikaturisti uspevaju da nas zasmeju i, u isto vreme, nateraju da se zamislimo o onom o čemu je njih život nagonio da misle I brinu.