Hazarski rečnik (1984), sastavljen je poput leksikona nizanjem natuknica. Tema je potraga za izgubljenim identitetom Hazara, naroda smještena u razdoblje od sredine IX. stoljeća do danas.

Hazarski rečnik Milorada Pavića izašao je 1984. godine. Postao je kultni roman srpske savremene književnosti. Prevođen je na 36 jezika širom sveta.
U godini u kojoj je izdat, roman je dobio NIN-ovu nagradu a Njujork tajms je Hazarski rečnik uvrstio u sedam knjiga po izboru urednika, novembra 1988. godine. Roman govori o Hazarima, narodu koji je iščezao. Hazarski rečnik je predstavljen kao naučni spis ili roman-leksikon.

Sastoji se od tri izvora o hazarskom pitanju, ti izvori su predstavljeni iz hrišćanskog, islamskog i jevrejskog ugla, sa tzv. Crvenom, Zelenom i Žutom knjigom.

Ono što je veoma interesantno za Hazarski rečnik jeste da se on može čitati redom ali i koristeći samo jedan od ovih izvora (knjiga). Na početku samog rečnika stoje napomene i način korišćenja Hazarskog rečnika, gde je veoma opširno opisan način na koji rečnik treba čitati i uvodni saveti koji predstoje u fabuli kada krenete na samo iščitavanje izvora. Na kraju knjige nalaze se Apendiks I i Apendiks II, gde je sveobuhvatno opisana povezanost svih pomenutih Hazara u izvorima.

Takođe, postoje i muška i ženska verzija romana pa se i tu može birati. Suštinska ralika između dve verzije jeste u poslednjem pismu na kraju knjige. Pavić je o tome rekao ovako: “Često su me pitali gde je suština razlike između muškog i ženskog primerka moje knjige. Stvar je u tome što muškarac svet doživljava van sebe, u svemiru, a žena svemir nosi u sebi. Ta se razlika ogleda i u muškom, odnosno ženskom primerku mog romana. Ako hoćete, to je slika raspada vremena, koje se podelilo na kolektivno muško i individualno žensko vreme”.