Ja sam predstavnik ponižene misli, a ponižena je svaka misao koja nije zvanična.

Nije lako govoriti rečima i misliti u pojmovima koji nisu deo zvanične nauke i ideologije. Zbog toga su mislioci vatrena duha prepustili svoja mesta moćnim ali duhovno jalovim predstavnicima postvarene misli. Prava vrednost misli može se izmeriti stepenom njenog osporavanja od strane postvarene nauke i ideologije. Svoje mišljenje može da ima samo onaj ko se nije, na ovaj ili onaj način, poistovetio sa zvaničnim mnenjem, usamljenik koji je svoju savest uzeo za jedinog savetnika. Ja mogu da mislim jedino ako se pomirim sa time da će me misao uvaliti u kakvu opasnost, tj. da će izazvati sukob sa vladajućim mislima. Danas je opasnije misliti nego živeti. U ustajaloj bari života samo još retka i usamljena misao uznemiri za tren njenu mirnu površinu.

Teško je verovati da je osetljivim dušama ikad bilo lako. Svaku od svojih istina propatio sam. Patiti – to se na naučnom jeziku kaže: sticati iskustvo. Sticao sam iskustvo putem tihog i mukotrpnog rada, daleko od javnih očiju i javne buke, nadajući se da će delo koje stvaram upaliti iskru u nekom duhu sličnom mome, i tako nastaviti da svetli u vremenu u kome se tamni oblaci nadnose nad našim čelima, i u kome ljudi, izgleda, nisu dovoljno jaki da pobede svoje slabosti.