Stanje proizvoda: rabljeno dobro

Crna lala – Alexandre Duma

Roman o dve ljubavi naučnika Kornelijusa van Barlea, koje se rascvetavaju u senci važnih istorijskih događaja, kao što su sukob oranžista i pristalica Luja XIV i svirepo ubistvo braće de Vit.

Politička previranja odvode glavog junaka u zatvor, gde će početi da se vodi borba za prevlast između njegove dve ljubavi – lepe tamničareve kćeri Roze i divnog cveta, crne lale koju je sam napravio.

Alek­san­dar Di­ma je u svo­joj po­ro­di­ci je­dan od tro­ji­ce s istim ime­nom; i otac i sin su mu se ta­ko zva­li. Otac mu je bio hra­bar ofi­cir, ge­ne­ral u re­pu­bli­kan­skoj voj­sci i pod Na­po­le­o­nom, sin mar­ki­za An­to­a­na Alek­san­dra Da­vi de la Pa­je­tri­ja i crn­ki­nje-ro­bi­nje Luj­ze-Ko­set Di­ma sa Ha­i­ti­ja, ku­da je mar­kiz, sit do­ko­nog i bes­cilj­nog ži­vo­ta, po­be­gao od sve­ta i se­be. Tri go­di­ne pre smr­ti ge­ne­ra­la, 1803., ro­dio mu se sin Alek­san­dar ko­me će ka­sni­je, u li­te­ra­tu­ri, lak­šeg ras­po­zna­va­nja ra­di, če­sto do­da­va­ti bli­žu od­red­ni­cu: otac.

Po­sle ge­ne­ra­lo­ve smr­ti, imo­vi­na je po­če­la na­glo da se sma­nju­je, pa je mla­di Di­ma bio pri­nu­đen već sa pet­na­est go­di­na da po­mog­ne maj­ci svo­jim sna­ga­ma. Za­po­slio se kod be­le­žni­ka kao po­trč­ko. Obra­zo­va­nje ko­je je do­bio u se­o­skoj ško­li bi­lo je ja­ko oskud­no, a jed­no­li­čan ži­vot pro­vin­ci­je ni­je mo­gao da­ti hra­ne nje­go­vom du­hu. Bio je pra­vo de­te pri­ro­de: ono što ga je za­ba­vlja­lo, bi­lo je do­bro; ono što ni­je, od­ba­ci­vao je kao rđa­vo.

Sa ta­kvim poj­mo­vi­ma, la­ko je shva­ti­ti ne­po­ve­re­nje sa ko­jim je jed­nog da­na pro­či­tao na iz­le­plje­nim ogla­si­ma da će uče­ni­ci Pa­ri­ske kon­zer­va­to­ri­je pri­ka­zi­va­ti u So­a­so­nu jed­nu tra­ge­di­ju. To je bio Ha­mlet u pre­ra­di. Na pred­sta­vu je je­dva oti­šao, ali se vra­tio odu­še­vljen. Na­ba­vio je tekst tra­ge­di­je i za sa­mo tri da­na na­u­čio Ha­mle­to­vu ulo­gu ta­ko do­bro da mu nje­go­vo ne­pojm­lji­vo pam­će­nje ni­je da­lo da je vi­še ika­da za­bo­ra­vi…