Novi zavet beogradskog antihrista!“ Marko Vidojković
„Roman velike brzine i dubokog nemira, Biblija je Rackovićev grupni portret sa samim sobom. “ Dragan Velikić
„Odavno nisam pročitala nešto tako ogoljeno, čisto, lišeno svakog samosažaljenja.“ Mina Kebin
„U anamnezama neuropsihijatra, koji tokom dve godine prati slučaj pacijenta Nenada Rackovića, sve vreme je prisutna i senka pisca. Lekar i pacijent zajednički ispisuju vodič kroz dušu umetnika. I dok se kreću lavirintom ludila, kao Dante i Vergilije krugovima pakla, pred čitaocem izranja fascinantna figura glavnog junaka ‒ tvorca ove knjige. A on kaže: ’Za razliku od psihotičara, kod umetnika slova jure na motociklima… Ono što je u Bibliji bilo Knjiga propovednikova, sad je Knjiga izveštaja lekara specijaliste.’“ Dragan Velikić
„Pred čitaocima je zablistalo jevanđenje po psihijatru Nenada Rackovića, sročeno u vidu beleški, brižljivo vođenih tokom sedamdeset devet dana lečenja. Jedini Rackovićev apostol marljivo je hvatao njegove rastrzane misli, pretvarajući ih u psihotične psalme o ljubavnim lavirintima, apstinentskim krizama, recidivskim iskušenjima, te hroničnoj izgubljenosti u godinama kada je smrt sve bliža, a današnjica košmar bez buđenja. U Petom godišnjem dobu Racković je beležio poslednje otkucaje srca Beograda, dok nas u Bibliji suočava sa svežim lešom nekada svog i nekada našeg grada. Nenad Racković je nadživeo univerzum kojim je vladao, a prostora za stvaranje novog nema. Zato beži u snove, pa nas tako u Bibliji čeka i trinaest vrućih noći, koje predstavljaju Rackovićev poslednji rezervat neograničene slobode.“ Marko Vidojković
Nenad Racković, multimedijalni umetnik, glumac, performer, transformer, itd, široj javnosti poznatiji kao Džoni, napisao je roman od sorte kakve u srpskoj književnosti do sada nije bilo, poetički najsrodniji tekstovima Antonena Artoa, sa kojim Racković, osim književnih, ima i drugih sličnosti.
„Radnja“ je, da kažemo, jednostavna i (naoko) je recept za dosadno mrsomudno štivo – sve se svodi na autorova nastojanja da se kurtališe navučenosti na alkohol (i druge supstance) i na zapisnik sa seansi kod psihijatra. Ali daleko je to od dosade i mrsomuđenja. Sasvim suprotno.
