Iz predgovora naslova Beda filozofije:
Ovaj je spis nastao u zimu 1846-1847, u vreme kad je Marx bio načisto sa osnovnim linijama svoga novog načina posmatranja istorije i ekonomije. Proudhonovo delo ,,Sistem ekonomskih protivrečja ili Filozofija bede”, koje je upravo tada izašlo, dalo mu je prilike da te svoje osnovne linije razvije nasuprot pogledima čoveka koji je od tada trebalo da zauzme najznačajnije mesto medu živim francuskim socijalistima. Od vremena kad su u Parizu obojica provodili često puta cele noći u dugim diskusijama o ekonomskim pitanjima, njihovi su se putevi sve više razilazili. Proudhonov je spis pokazivao da je između obojice već pukla nepremostiva provalija; više se nije moglo ćutati; Marx je u ovom svom odgovoru utvrdio da je raskid medu njima nepopravljiv.Celokupni Marxov sud o Proudhonu nalazi se u članku koji je priložen uz ovaj spis, a koji je izašao u berlinskom ,,Socijaldemokratu”, br. 16, 17 i 18 godine 1865. To je bio jedini članak koji je Marx u tom listu napisao… naskoro je g. von Schweitzer pokušao da list skrene u feudalne režimske vode, što je nas prisililo da već posle nekoliko nedelja javno otkažemo saradnju.
Za Nemačku ovaj spis ima baš u sadašnjem trenutku značenje o kome Marx nije nikada slutio. Odakle je on i mogao znati da će ciljajući Proudhona pogoditi današnjeg štreberskog idola Rodbertusa, koga onda nije ni po imenu poznavao?
