Autosugestija i njena praktična primena – R. L. Charpentier

Stanje proizvoda: vrlo dobro.

PREDGOVOR naslova Autosugestija i njena praktična primena:

Doktor Hulbert, laureat Fakulteta medicine u Parizu, lekara Termalne bolnice u Višiju..

Pored svega toga što čovek neprestano usavršava svoje znanje u svim oblastima i što nas publicitet drži u toku svih njegovih istraživanja i svih mu otkrića, ipak ne ostaje ništa manje nego da je ČOVEK i dalje VELIKA NEPOZNANOST.

Istražuju se tajanstvene dubine podzemnih pećina, izučava se život podmorskih svetova, ispituju se prostranstva stratosfere. Sasvim pred nama raščlanjen je molekul, rastavljeni atomi. Naučnici posvećuju sve napore misterijama oplođavanja i naslednosti. Ulo- ga hormona i vitamina u našem organizmu svakog dana unapred se precizira.

Ali psihologija, biologija, patološka anatomija – ne primenjuju se sem samo u animalnom ponašanju našeg postojanja.

Da li je izučavanje naše intimnog JA i njegove uloge u ravnoteži našeg života pratilo evoluciju otkrića na fizičkom planu? Da li je sa istom aktivnošću izučavana integracija i harmonični razvoj našeg postojanja? Medutim, kako je to tako dobro kazao Bartez, “čovečja biologija mora se tako bitno razlikovati od životinjske biologije isto kao i ova od biljne biologije”.

O AUTORICI:

Baš u ulici Poke spisateljica ove knjige, tada još vrlo mlada, 1923. godine, uspostavila je kontakt sa Institutom Kue.

Izmučenu ratom 1914-1918, prijatelji su je podstakli da pokuša proslavljeni Metod.

Ona će prvi put videti Kuca u jednoj seansi čiji su svi detalji još i danas prisutni. Dvorana dupke puna. entuzijasta Rejmonda L. Sarpantije drži se pažljivo, ali još uvek skeptična, tvrdnje joj nisu dovoljne.

Ona odlučuje samo da pokuša jedan ogled koji joj deluje kao objektivan i čiji se rezultati ipak predstavljaju kao konstatovani od strane autora predgovora ove knjige.

Uporedo sa svojim ličnim opitima, Rejmonda L.. Sarpantije dobrovoljno objašnjava i svojoj okolini, da bi se, kako kaže, zabavljala postignutim… ali, bez ikakve sumnje, i zato da bi i jedna ohola sklonost postupno izlazila na svetlost dana.